VRSTE DRVETA

BUKVA

Prirodna bukva je bež boje. Najčešće se upotrebljava parena bukva, a postupkom parenja boja bukve dobija blago rozikastu nijansu. Dobro se suši, s tim što je zbog prisustva tenzionog drveta i drugih grešaka građe drveta sklona krivljenju, vitoperenju i raspucavanju. Bukva je čvrsta i elastična, dobro lepi, dobro se brusi, buši, savija, bajcuje i površinski obrađuje. Trajna je na suvom ili kada je stalno u void, dok je u promenljivim uslovima njena trajnos mala.

Spada u vrste drveta koje se veoma lepo ručno i mašinski obrađuju pa se zato i koristi za izradu: namještaja, podova, furnira, šperploče kao i galanterije pout daski za sečenje, poslužavnika, podmetača, oklagija ali i ofingera i četki.

HRAST

Hrast je veoma cenjeno i kvalitetno drvo. Središnji deo drveta je svetlo do tamno-braon boje i veoma je trajan, dok je spoljašnji deo žućkastobele boje. Hrast je tvrd, žilav, čvrst, postojan, umereno se skuplja i dobro se obrađuje. Uglavnom se dobro suši, mada zbog pojave kolapsa i pukotina zahteva lagano sušenje. Hrastovina se uglavnom dobro lepi, mada je moguća pojava fleka na lepljenim površinama.

Dobro se bajcuje, lakira i boji. Prilikom obrade može doći do pojave korozije alata kojim se vrši obrada hrastovog drveta. Koristi se za izradu, građevinskih konstrukcija,brodova, mostova, stolarije (prozori i vrata), nameštaja, parketa, buradi.

BAGREM

Bagrem je jedričava vrsta drveća, što znači da u sredini ima tamniju boju, a spolja je svetliji. Kod bagrema je ovaj contrast naročito izražen. Mašinski se dobro obrađuje, tokari i seče. Dobro drži eksere i šrafove. Sklon je vitoperenju, krivljenju i raspucavanju zbog čega se lagoon suši. Dobro se lepi, ali je potreban veći pritisak Trajnost bagremovog drveta je velika.

Drvo bagrema koristi se kao tehnička građa, najčešće za izradu ograda, ali za izradu krovnih konstrukcija i šipova (stubova) za špalire, kod podizanja voćnjaka, malinjaka i kupinjaka. U građevinarstvu se koristi i za izradu parketa koji ima lepu žutu boju.

JASEN

Jasen je svetle boja, koja varira od belkaste do svetlo braon sa prirodnim sjajem. Struktura drveta je dosta gruba, sa prilično ravnim i pravilnim vlaknima sa vrlo malo kvržica. Po svojim karakteristikama (tvrdoći, čvrstoći, žilavosti, obradivosti) vrlo je sličan hrastu, ali nema tako dobru trajnost i postojanost na vremenske uslove.

Dobro se obrađuje ručno i mašinski, dobro se tokari, suši i lepi. dobro površinski obrađuje, ali se loše bajcuje. Poznat po vrlo velikoj elastičnosti I lako se savija. Zbog atraktivnog izgleda koristi se za izradu: ,nameštaja, stepenica, parketa, sportskih rekvizita kao što su vesla i štapova za hodanje.

ORAH

Osim što daje plodove, stablo oraha jedno je od najtraženijih u drvnoj industriji i veoma je na ceni. Orah ima odlična obradiva svojstva što ga čini gotovo idealnim drvom za tokarenje. Dobro se ljušti, seče i brusi. Zahteva lagano sušenje.

Dobro se lepi, površinski dobro obrađuje, dobro se bajcuje, lakira i boji. Boje je tamno-braon do crno-braon, većinom sa tamnim trakama. Sirovo drvo miriše na kožu.

Najčešću primenu pronalazi u izradi muzičkih instrumenata, izradi kundaka za puške i izradi masivnog namještaja.

TREŠNJA

Boja srži drveta trešnje je bledo ružičasto-braon kada je sveže isečeno, a vremenom i od izlaganja na svetlu postaje duboko zlatno-braon. Sapanovina je bledo žute boje.

Šare drveta trešnje su ravne ili blago talasaste.

Trešnja je laka za obradu, kako ručnim, tako i industrijskim alatima, a jedini problem može se javiti tokom bojenja s obzirom na to da njeno gusto drvo slabo prima boju i može dati neujednačen rezultat.

Lako se lepi, savija i fino obrađuje. Trešnja se najčešće koristi za: furnir, nameštaj,ormare,rukotvorine, muzičke instrumente i rezbarije.